ЧЛАНОВИ

Академик Војислав Становчић
Рођен 1930. Председник српског дела међуакадемијске комисије. Правник и политиколог, проучава политичке и правне теорије и институције. Професор у пензији Факултета политичких наука. Редован је члан САНУ. За секретара Одељења друштвених наука и члана Председништва Академије изабран је2010. Носилац је више награда и признања међу којима су „Златни печат“ (Sigillo d’ Oro) Међународног центра за етно-историју (Палермо, 23. новембра 2010); „Војислав К. Стојановић“ (9. јуна 2010) од Удружења наставника Србије; града Београда 2007. књиге Пол. теорија, за дело из друштвених и хуманистичких наука; Награда Фонда „М. Јовичић“ за допринос проучавању уставног права и политичких система. Члан је више стручних удружења: Матица српска; Међународно удружење за политичке науке; Југословенско удружење за политичке науке; Југословенско удружење за уставно право; Комитет за изучавање федерализма; Савет за међуетничко споразумевање Карнегијеве задужбине. Међу најважније радове убрајају се Политичка теорија, Моћ и легитимност, Политичке идеје и религија књ. 1 и 2, Власт и слобода, Развитак политичке мисли и др.


Проф. др Слободан Г. Марковић
Доцент Факултета Политичких наука. Историчар и политички антрополог. Магистрирао је на Универзитету Кембриџ у Великој Британији из области историјских студија, а докторирао на Факултету политичких наука Универзитета у Београду. Био је гостујући сарадник на Лондонској школи економије и политичких наука (LSE) 2005, 2007. и 2010. године. Ванредни је професор Факултета политичких наука и виши научни сарадник Института за европске студије у Београду. Спољни је сарадник Балканолошког института САНУ. Од оснивања је председник Државне комисије за тајне гробнице после 12. септембра 1944. године.


Др Срђан Цветковић
Рођен 1972. Координатор истраживања. Докторирао је на Филозофском факултету у Београду на Катедри за историју са темом Политичка репресија у Србији 1953-1985. Од 2009. секретар је Државне комисије за тајне гробнице убијених после 12. септембра 1944. Владе Републике Србије. Његове области интересовања су комунизам, државна репресија, дисиденти, људска права и Хладни рат. Објавио је више радова у домаћим и иностраним стручним часописима и зборницима. Учествовао је на многим домаћим и међународним научним скуповима и трибинама и одржао више предавања посвећених овим темама. Између осталих аутор је обимних и запажених монографија- Између српа и чекића − Репресија у Србији 1944−1953.(2006), Између српа и чекића 2 – политичка репресија у Србији 1953-1985.(2011) као и монографија Портрети дисидената (2007) и Рађање јеретика (2011). Био је стручни сарадник у припреми Српског биографског речника Матице српске као и на приређивању сабраних дела др Драгољуба Јовановића у издању Службеног Гласника.


др Александар Касаш
Рођен у Новом Бечеју 1952. Редован је редовни професор Одсека за историју Филозофског факултета у Новом Саду. Докторирао је 1995. на тему Мађари у Војводини 1941-1946.. Приредио је Зборник докумената "Стенографски записници са суђења главноодговорнима за рацију у јужној Бачкој 1942. године". Аутор је вишедесетина студија које се односе на југословенско-мађарске односе у 20 веку и коаутор Историје Мађара (штампан ћирилицом), „Clio“, 2002. године. На докторским студијама држи предмет Југословенско-мађарски односи до средине 20. века.


др Павловић Војислав
Рођен 1958. Историчар и научни сарадник Балканолошког института САНУ. Има већи број објављених текстова и студија од којих се издвајају: Француска револуција, OSS in Yugoslavia, Од монархије до републике. Од 1992-1995. године радио је као предавач на Универзитету у Лиможу (Француска). Објавио је велики број стручних текстова у Зборнику радова историјског института САНУ, Зборнику Филозофског факултета и др.


Проф. др Драгољуб С. Живковић
Студије философије и историје завршио у Сарајеву, постдипломске студије у Београду а докторат из философије одбранио на Филозофском факултету у Приштини. Објавио 35 дела и преко 400 научних и стручних радова у земљи и иностранству, међу којима и: Византијска теофилософија; Мудрост Хелена; Хоризонти револуција; Философија васпитања и образовања у Хелена; Велике филозофско-педагошке идеје; Од поетике до онтологије уметности; Духовни хоризонти Св. Саве; Мраморак у простору и времену; Страдање становника Војводине (у десет књига); Србија и Срби на философском путу.


Ластић Петар
Рођен 1960. у Будимпешти. Директор је Српског института у Будимпешти. Дипломирани je физичар Универзитета „Роланд Етвеш“ у Будимпешти. Диплома je експерта за јавне електронске медијске сервисе, Будимпешта, 2006. Члан је председништва и скупштине Самоуправе Срба у Мађарској, члан савета мађарског јавног радио-сервиса. Од оснивања члан је савета Државне фондације за националне и етничке мањине у Мађарској која је одликована наградом мађарске владе «За мањине». Као експерт ангажован је у Уреду Премијера у Мањинској радној групи за медије, као члан у Радноја групи за ревизију Мањинског закона и члан је Међуодељењског одбора Српске академије наука и уметности за проучавање људских права и положаја мањина.


Мезеи Жужана
Рођена 1957. године, у Торди, општина Житиште. Дипломирала је на Филозофском факултету, на Катедри за мађарски језик и књижевност, у Новом Саду. Има двадесетчетворогодишње искуство, као професор мађарског језика. У Архиву Војводине је од 2005. године и ради на обради архивске грађе, на мађарском језику.  Од 2009. године бави се истраживањем архивске грађе која се односи на период 1941-48 године у Војводини и прави базу података цивилних жртава. Члан је одбора за истраживање Комисије за тајне гробнице убијених после 12. септембра 1944.године. Више пута је учествовала на научним скуповима у земљи и у иностранству.


Др Драго Његован
Рођен 1955. у селу Лукавице код Санског Моста. Виши је научни сарадник и музејски саветник Музеја Војводине. Дипломирао, магистрирао и докторирао на ФПН БУ. Виша стручна звања из музеологије стекао у Народном музеју у Београду. Радио је као асистент на ЕФ, те као предавач на ПедФ у Осијеку. Од 1992. године ради као кустос за привредну и политичку историју у Музеју Војводине у Новом Саду. Био је секретар Научне јединице, а потом руководилац Одсека за новију историју Музеја Војводине. Обављао је дужност заменика директора Музеја Војводине и директора Музеја града Новог Сада. Члан је Одбора Одељења за друштвене науке МС (од 2005), те сарадник Енциклопедије Новог Сада, Српског биографског речника и Српске енциклопедије. Био је члан Извршног одбора Музејског друштва Србије (2005-2009) и Програмског одбора Радио-телевизије Војводине (2006-2009). Потпредседник је Српско-украјинског друштва у Новом Саду (од 2005), Научно- меморијалног друштва „Патријарх Јосиф Рајачић“ у Сремским Карловцима (од 2006), те Екслибрис друштва Војводине (од 2009). Објавио је више књига и чланака у земљи и иностранству и учествовао на више националних и међународних научних скупова. Радове је објављивао на српском, енглеском, француском, мађарском, румунском, украјинском, словачком и бугарском језику. Добитник је Новембарске повеље града Новог Сада (2004), Патријарашке медаље преподобног Сергеја Радоњешког РПЦ (2008), Златне значке КПЗ Србије (2010), Октобарске награде Новог Сада (2012)  и других признања.


Др Агнеш Озер
Рођена у Чоки 1955. године. Докторирала је на Филозофском факултету у Новом Саду са темом Срби и Србија у мађарској историографији 1790-1918. Од  2012. године директорка je Музеја Војводине. Од 1979. до 2012. била je кустос–историчар у Музеју града Новог Сада где је и стекал звање музејског саветника. Бавила се историјом Новог Сада и Петроварадина, као и историјом етничких заједница које настањују Нови Сад. У центру њеног научног рада је историја историографије, са посебним акцентом на питањима мађарске и српске историје историографије. Била је аутор и коаутор 15 изложби из политичке, економске и друштвене историје Петроварадина и Новог Сада. Објавила је неколико самосталних књига, више студија и чланака у земљи и иностранству. Учествовала је на више међународних научних скупова, који су се бавили историјом Југоисточне Европе и заштите историјског наслеђа. Спољни је члан Одбора Мађарске академије наука за Мађаре ван граница и редован члан Међуакадемијске комисије Мађарске и Србије , два пута је била стипендиста Мађарске академије наука (Domus Hungarica Scientiarium et Artium); и Савеза немачких музеја (Deutschen Museumbundes), Ulm, 2007. Члан је уредништва Енциклопедије Новог Сада, Уредништва Годишњака Историјског архива града Будимпеште УРБС, Годишњака Историјског архива Новог Сада, часописа Létünk – Нови Сад, сарадник Енциклопедије Војводине. Више година уназад активно учествујем у Пројекту Владе АП Војводине неговања мултикултуралности и толеранције. Члан је Националног већа мађарске националне заједнице, као ванстраначка личност.